Koja je ptica najmanja?

Najmanja ptica na našoj planeti je kolibri. Postoji više vrsta kolibrija, a jedna od njih (Mellisuga hellenae) je duga samo oko 6 cm i time je svakako planetarni “mini rekorder”.

Kolibri i po težini drže rekord među malim pticama. Najlakši kolibri je težak tačno 2 grama. Gotovo nijedna vrsta kolibrija – a danas se zna za 317 vrsta – nije teža od 10 grama. Međutim, uprkos svojoj maloj masi, srce kolibrija je izuzetno veliko i snažno. Zahvaljujući tako velikom srcu, koje čini čak četvrtinu ukupne težine kolibrija, oni su u stanju da mašu krilima i do 80 puta u sekundi.

S obzirom da vrh krila nekih vrsta kolibrija pređe dužinu od 14 cm pri svakom zamahu, to znači da pri 80 udara krila u sekundi, vrh krila pređe put od preko 10 metara.

Kolibri se često nazivaju helikopterima ptičjeg sveta, jer mogu da budu gotovo nepokretni u letu, a mogu leteti i unazad, što nijedna druga ptica ne može.

90 % hrane kolibrija predstavlja cvetni nektar, koji im zahvaljujući bogatom sadržaju šećera pruža energiju za letenje, dok ostalih 10 % hrane pripada malim insektima, iz kojih crpe proteine, neophodne za izgradnju i nadogradnju tela.

Foto: Carol Foil.

Kolibri, koji žive samo na američkom kontinentu, posebno su poznati i po svom blistavom perjom. Naime, iako su papagaji šareniji od kolibrija, oni ne mogu učiniti da njihovo perje svetluca i da se preliva u svim duginim bojama, što je kod kolibrija posledica interferencije svetlosti usled njenog reflektovanja sa više tesno priljubljenih mikroskopski tankih rožastih lamela u perju.

Najveći broj kolibrija živi u tropskim i suptropskim oblastima, gde preko cele godine nailaze na cveće koje vole. Manji broj vrsta koje žive širom kontinenta, stalno putuje za cvećem koje voli. Tako, npr. jedna vrsta kolibrija sa početkom leta u severnoj hemisferi leti do južne Aljaske, da bi se na jesen vratila u svoje zimovalište – Meksiko. Ipak, većinu vrsta kolibrija nalazimo oko ekvatora, ali mali broj živi u prašumama, jer u njima ima malo Sunca, pa je i količina cveća ograničena.

S obzirom da su tropske noći veoma teške za kolibrije, oni tokom noći snižavaju svoju telesnu temperaturu (sa 42 ^oC na 12 ^oC) i usporavaju disanje (sa normalnih 250 udisaja u minutu na samo jedna udisaj na pet minuta) kako bi sve telesne funkcije sveli na minimum, koji je upravo dovoljan za preživljavanje.