Kolika je energetska efikasnost optičkih vlakana?

Iako optička vlakna danas predstavljaju najefikasniji put prenosa informacija na daljinu, ona ipak nisu savršeno efikasna.

Kod optičkih vlakana, postoji dva osnovna izvora gubitka energije. Najveći deo svetlosti se izgubi na granici dodira izvora svetlosti i početka vlakna, a ovaj gubitak definiše tzv. efikasnost spoja koja retko kada prelazi 20 %, što znači da samo jedna petina fotona koji nose informaciju uspe da se ukrca iz svetlosnog izvora u vlakno.

Kada se svetlost nađe u vlaknu i započne svoj put kroz njega, dodatni gubici postaju znatno manji i tada se opisuju prigušenjem svetlosti (koja se najčešće definiše kao broj decibela po kilometru pređenog puta) na šta utiče nekoliko faktora uključujući materijal od koga je napravljeno optičko vlakno (plastična optička vlakna proizvode veće prigušenje signala od staklenih optičkih vlakana), tip jezgra (ili debljine), tip vlakna (jednomodna vlakna stvaraju manja prigušenja od multimodnih vlakana kod kojih se više od jednog signala istovremeno šalje kroz vlakno, što može izazvati interferenciju između signala pa i pojavu prigušenja), razliku između indeksa prelamanja jezgra vlakna kroz koji putuje svetlost i omotača vlakna (ako se ova razlika postepeno menja tada je prigušenje manje nego kada postoji oštar prelaz), krivljenje vlakna (što je optički kabl savijeniji, to su veći gubici, premda je ovakvo prigušenje najčešće zanemarljivo malo, ali kada se kabl zakrivi više od tzv. specifičnog poluprečnika krivine, tada dolazi do prekida optičke niti i do njenog znatno slabijeg funkcionisanja), kao i eventualne popravke na njemu.

Tako, plastično multimodno optičko vlakno poseduje prigušenje od oko 15 dB/km, stakleno multimodno optičko vlakno oko 5 dB/km, a stakleno jednomodno optičko vlakno oko 0,5 dB/km, premda se ove vrednosti stalno smanjuju usled svakodnevnog poboljšanja kvaliteta ovih vlakana.

opticka-vlakna

Add a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *