Šta je to IMAX?
|Kada biste zakoračili u jedan IMAX bioskop, sigurno biste primetili da je filmsko platno mnogo veće od uobičajenog bioskopskog platna. Naime, u standardnim IMAX bioskopima, platno je široko 22, a visoko između 16 i 30 metara, što je po veličini otprilike jednako jednoj položenoj osmospratnoj zgradi, dok je u IMAX dvoranama, platno zakrivljenog oblika sa prečnikom od oko tridesetak metara.
IMAX je u stvari bioskopski projekcioni standard, tačnije više standarda, koji je razvijen tokom šesdesetih i sedamdesetih godina prošlog vijeka u Kanadi. Izmislili su ga: Graeme Ferguson, Roman Kroitor, Robert Kerr, and William C. Shaw.
Takođe, trake na kojima se snimaju IMAX filmovi su drugačije od standardnih filmskih traka. Naime, najveći broj filmova se danas, snima na 35-mm trakama, što znači da se svaki kadar zauzima približno kvadratasti delić trake dužine 35 mm. Ipak, filmska platna u običnim bioskopima nisu kvadratastog, već pravougaonog oblika sa dužom širinom od visine, što znači da se projektovana slika širi sa strane. Neki filmovi se snimaju na 70-mm traci, čime se udvostručava rezolucija slike, a i u ovom slučaju se razmere nasnimljenih kadrova najčešće poklapaju sa razmerama filmskog platna.
Međutim, IMAX filmovi se snimaju na 15/70 filmskom formatu, što znači da je svaki kadar visok 70 mm, a u dužini obuhvata 15 perforacija, što znači da je 10 puta veći od standardne 35-mm filmske trake. Pošto su IMAX filmovi isuviše teški da bi klupče moglo da ih pokreće, i projektori IMAX filmova se potpuno razlikuju od običnih filmskih projektora. Naime, film se kreće ne vertikalno, već horizontalno, vakuumski sistem lepi svaku sliku za stakleno sočivo, blenda je otvorena tokom dužeg perioda vremena kako bi propustila više svetlosti na film, a sijalica projektora predstavlja ksenonsku lampu jačine 15000 Vati.
Cela ova aparatura čini IMAX projektor teškim oko 2 tone, što je jednako težini jednog prosečnog automobila.
IMAX se koristi polarizujućim staklima i tehnologijom LCD zastora (blende) za stvaranje 3D efekta, filmovi se snimaju brzinom od 48 kadrova u sekundi, a IMAX bioskopi poseduju 6-kanalni zvučni sistem uz dva dodatna kanala koji se putem slušalica puštaju svakom pojedinačnom posmatraču.
Ipak, IMAX poseduje i neke male nedostatke. Naime, IMAX kamera je izuzetno bučna dok radi, a i teška je 90 kg, što je 6 puta veće od težine obične filmske kamere, pa je stoga neophodna specijalna oprema za njeno pomeranje. Kamera je u stanju da drži samo trominutni film, dok sama zamena filma traje oko 20 minuta, a pošto je rezolucija IMAX filmova veoma velika, mora se obratiti posebna pažnja prilikom snimanja i kompjuterske obrade svake scene, jer i najfiniji detalji tokom projekcija filma postaju jasno vidljivi.