Opis eksterijera napuštene kuće – Sastav: Eksterijer napuštene stare kuće

Pošto se često rade sastavi sa opisima eksterijera odlučili smo da vam damo dva sastava na temu “Opis eksterijera stare napuštene kuće”. Tu može da dođe i tema “Kuća mojih predaka”, “Stara kuća bake i deke” i slično. Zahvaljujući ovom tekstu moći ćete videti kako opis eksterijera treba da izgleda.

Sastav iz srpskog opisivanje eksterijera napuštene stare kuće

Sastav na temu: Opis eksterijera napuštene kuće

Eksterijer napuštene kuće je prizor koji može izazvati niz emocija kod onih koji je vide. To je podsetnik na ono što je nekada bilo i potencijal koji i dalje ostaje, uprkos zanemarivanju koju je objekat pretrpeo.

Prvo što upada u oči je stanje u kojem se napuštena kuća nalazi. Boja na spoljnim zidovima se ljušti i izbledela je, što kući daje umoran i istrošen izgled. Prozori su prljavi i mnogi od njih su polomljeni, što omogućava sitnim životinjama da ulaze i dodatno degradiraju unutrašnjost kuće. Na krovu nedostaju crepovi, a oluci su začepljeni krhotinama, što doprinosi opštem osećaju zapuštenosti.

Uprkos trošnom stanju kuće, i dalje postoje nagoveštaji nekadašnjeg sjaja. Arhitektonski detalji na eksterijeru, kao što su kitnjasti venci i druge dekoracije, pokazuju da je ovo nekada bila velika i impresivna građevina. Ovi detalji su sada skriveni slojevima prašine i prljavštine, ali se i dalje mogu videti ako se dobro pogleda.

Bašta i dvorište oko napuštene kuće su zarasli i neuređeni. Trava je visoka i obrasla korovom, a žbunje i drveće su potpuno podivljali. Jasno je da je kuća bila napuštena  duže vreme, jer je vegetacija slobodno i nekontrolisano rasla i bujala.

Uprkos lošem izgledu, napuštena kuća i dalje ima određenu privlačnost. To je podsetnik na prošlost i priče koje je kuća mogla da ispriča. U glavi možete zamisliti sliku velike zabave koja se nekad održavala među njenim zidovima, ili sliku porodice koja je tu kuću nekad zvala domom. Napuštena kuća je prazno platno koje čeka da neko dođe i vrati mu nekadašnji sjaj.

Spoljašnjost napuštene kuće je tužan, ali lep prizor. To je svedočanstvo o protoku vremena i prolaznosti svega To je podsetnik da cenimo stvari koje imamo i da ih ne uzimamo zdravo za gotovo.

Uprkos svom trošnom stanju, napuštena kuća još uvek ima potencijal za obnovu i ponovno rođenje. To je podsetnik da se čak i najzapuštenija i mesta zaboravljena od ljudi mogu vratiti u život.

Eksterijer stare kuće pismena vježba iz srpskog jezika

Esterijer napuštene stare kuće

Spoljašnjost stare napuštene kuće je bio prilično čudan prizor. Boja, nekada živa nijansa plave, odavno se ogulila i izbledela, a drvo koje se ispod nalazi ostalo je izloženo svim vremenskim prilikama.

Krov, kome je nedostajalo nekoliko crepova, popustio je pod teretom vremena i nemara. Prozori, zamagljeni prljavštinom i paučinom, kao da melanholično zure u horizont ispred sebe.

Uprkos oronulom stanju kuće, i dalje su se mogli videti ostaci njene nekadašnje lepote. Kitnjasti venci i ukrasni elementi govore o vremenu kada je kuća bila mesto lepote i ponosa. Međutim, ti dani su davno prošli, a sada kuća stoji kao usamljeni stražar, podsetnik na sve što je izgubljeno.

Okolne bašte i uređeni pejzaži postali su zarasli i divlji, isprepleteni korovom i divljim cvećem. Trava, visoka i nepokošena, kao da se pruža ka nebu u uzaludnom pokušaju da povrati svoju nekadašnju slavu. Grmlje i drveće, neobrezano i neukroćeno, izgleda kao ogledalo napuštene kuće u svom divljem i neposlušnom stanju.

Uprkos tuzi koju je izazivala stara napuštena kuća i dalje je postojao osećaj vere i nade. Bilo je to prazno platno koje je čekalo da neko dođe i vrati mu nekadašnji sjaj.

Gotovo se mogu zamisliti velike zabave koje su se nekada održavale među njenim zidovima, ili porodice koje su je zvale domom. Stara napuštena kuća imala je potencijal za obnovu i ponovno rođenje, podsećanje da se čak i najzapuštenija i najzaboravnija mesta mogu vratiti u život.

Pismeni sastav na temu Eksterijer stare napuštene kuće

Pismeni sastav: Eksterijer napuštene kuće

Eksterijer stare napuštene kuće bio je prizor koji me je ispunio osećanjem tuge i nostalgije. Bila je to kuća moje bake, mesto koje je tokom detinjsta bilo moje utočište ljubavi i smeha. Međutim, sada je stajala prazna i zaboravljena. To je samo senka nekadašnje kuće koju sam voleo.

Dok sam se približavao kući, nisam mogao da ne osetim nelagodu. Boja, koja je nekada bila blistavo bela, sada je bila okrnjena i izbledela, a drvo ispod nje bilo je izloženo suncu, vetru i kiši. Krov, kome je nedostajalo nekoliko crepova, popustio je pod teretom vremena i nemara. Prozori, zamagljeni prljavštinom i paučinom, kao da su gledali u svet sa osećajem melanholije.

Uprkos oronulom stanju kuće, i dalje je bilo nagoveštaja njene nekadašnje veličine. Kitnjasti vienci i sitni ukrasi govorili su o vremenu kada je kuća bila mesto lepote i ponosa. Ipak, ti dani su davno prošli, a sada je kuća stajala kao usamljeni stražar, podsetnik na sve što je izgubljeno.

Okolne bašte i uređeni pejzaži postali su zarasli i neuređeni. Potpuno su pokriveni korovom i divljim cvećem. Trava, visoka i nepokošena, kao da se pružala ka nebu u uzaludnom pokušaju da povrati svoju nekadašnju slavu. Grmlje i drveće, neobrezano i neukroćeno, izgledalo je kao ogledalo napuštene kuće u svom divljem i neposlušnom stanju.

Dok sam hodao po kući, nisam mogao da ne osetim čežnju za prošlošću. Setio sam se nebrojenih sati koje sam proveo igrajući se u bašti, trčeći poljima i istražujući šumu. Bila su to srećna vremena, ispunjena radošću i uživanjem. Međutim, sada je sve to nestalo, a kuća je stajala kao svedočanstvo svega što je izgubljeno.

Uprkos tuzi koju je izazivala stara napuštena kuće i dalje je postojao osećaj nade i mogućnosti. Bilo je to prazno platno koje je čekalo da neko dođe i vrati mu nekadašnji sjaj.

Kad zatvorim oči skoro da mogu da čujem priču i smeh kojim je kuća nekad odjekivala. Sećam se svih ljudi koji su je zvali svojim domom.

Stara napuštena kuća imala je potencijal za obnovu i ponovno rođenje. Ona služi da podseti da se čak i najzapuštenija i najzaboravnija mesta mogu vratiti u život.

Dok sam stajao tu, izgubljen u mislima, nisam mogao da ne osetim tugu za kućom i svime što je ona prošla. Bilo je to mesto ljubavi i smeha, dom za generacije moje porodice. A sada je stajala prazna i zaboravljena, senka nekadašnjeg sebe.

Ali čak i dok sam tugovao za prošlošću, nisam mogao da ne osetim nadu u bolju budućnost. Stara napuštena kuća bila je prazno platno, čekalo je da neko dođe i vrati joj nekadašnji sjaj. I dok sam se okretao i odlazio, znao sam da će jednog dana kuća ponovo zablistati u punom sjaju. Tad će postati jedno svedočanstvo trajnog duha obnove i ponovnog rađanja.

sastav.net