Primanje puni ruke, darivanje puni srce

Na sajtu sastav.net svakodnevno dodajemo više od 20 sastava. Danas imate priliku da pročitate dva savršena sastava na temu “Primanje puni ruke, poklanjanje puni srce”, tj. “Primanje puni ruke, darivanje puni srce”

Primanje puni ruke, darivanje puni srce

Sastav na temu: Primanje puni ruke, poklanjanje puni srce

U svetu u kome nam se stalno govori da težimo ka nečemu višem i da akumuliramo što više možemo, može biti lako upasti u zamku gomilanja materijalnih dobara. Međutim, važno je da na vreme prepoznamo da istinsko ispunjenje i sreća ne dolaze od primanja, već od poklanjanja.

Čin davanja ima moć da transformiše, ne samo živote onih koji primaju, već i živote onih koji daju. Pokazalo se da čin davanja može dovesti do povećanog osećanja sreće i zadovoljstva, kao i osećaja svrhe i smisla.

Jedan od najosnovnijih načina na koji poklanjanje ispunjava srce je kroz osećaj povezanosti koji stvara. Kada dajemo drugima, mi stvaramo vezu i pokazujemo da nam je stalo do njihovog blagostanja. Ovaj osećaj povezanosti i pripadnosti može biti neverovatno blagotvoran i može pomoći da se stvori osećaj svrhe i smisla u našim životima.

Pored stvaranja osećaja povezanosti, davanje može dovesti i do povećanog osećanja zahvalnosti. Kada dajemo drugima, podsećamo se na mnoge blagoslove u našim životima, a to može pomoći da podstaknemo osećaj zahvalnosti i uvažavanja za ono što imamo. Ova zahvalnost može, zauzvrat, dovesti do povećanog osećanja sreće i zadovoljstva.

Štaviše, čin poklanjanja takođe može izazvati efekat talasa, jer može inspirisati druge da to “plate unapred” i da vraćaju drugima ono što su im dali. Ovo može stvoriti osećaj zajednice i pripadnosti, kao i zajednički osećaj svrhe i smisla.

Iako čin davanja može doneti osećaj zadovoljstva, važno je prepoznati da to ne dolazi uvek lako. Ponekad je teško dati ono što nam pripada tj. što imamo, posebno ako to ima i sentimentalnu vrednost ili ako ne shvatamo da gajimo mentalitet siromaštva.

Međutim, važno je zapamtiti da poklanjanje ne mora uvek biti materijalne prirode. Takođe možemo da poklonimo svoje vreme, svoje talente i svoje resurse drugima, a ovi oblici davanja mogu biti jednako moćni.

Takođe je važno prepoznati da poklanjanje ne mora uvek da bude veliki gest. Mala dela ljubaznosti, kao što je osmeh ili pružena ruka pomoći, mogu napraviti veliku razliku u životima drugih i mogu doneti radost i ispunjenje onima koji daju.

U isto vreme, važno je zapamtiti da davanje ne treba da se vrši iz osećaja obaveze ili da bi se steklo priznanje ili odobrenje. Pravo davanje dolazi iz saosećanja i istinske želje da se pomogne drugima, a upravo je ta namera ono što ispunjava srce.

Dakle, sledeći put kada budete razmišljali šta će vam doneti ispunjenje i sreću, zapamtite da primanje ispunjava ruke, ali poklanjanje ispunjava srce. Odvojite vreme da razmislite o tome kako možete da date drugima i ostvarite pozitivan uticaj na svet, i videćete da je radost i ispunjenje koje dolazi od davanja nemerljivo.

Poslao: Svetlana Dikić, Beograd

Pismeni sastav Primanje puni ruke, darivanje puni srce

Primanje puni ruke, darivanje puni srce – pismena vježba iz hrvatskog jezika

Dok sjedim za svojim stolom, zurim kroz prozor u lišće koje pada i oštar jesenji zrak, ispunjen sam osjećajem zahvalnosti. Zahvalnost za obrazovanje koje dobivam, krov nad glavom i ljubav moje obitelji. Međutim, dok razmišljam o protekloj godini, shvaćam da mi radost ne donosi samo primanje, već i čin davanja.

Lako je upasti u mašinu užurbanosti svakodnevnog života i fokusirati se isključivo na ono što možemo dobiti za sebe.

Težimo dobrim ocjenama, uspješnoj karijeri i materijalnim imecima, a sve u potrazi za srećom. Ipak, kako sam naučio, istinska sreća ne može se pronaći u onome što primamo, već u radosti koju dajemo drugima.

Postoji izreka koja kaže: “Primanje ispunjava ruke, ali davanje ispunjava srce.” To za mene nikad nije bilo istinitije, nego kad sam tijekom ljeta volontirao u lokalnoj pučkoj kuhinji. Nisam očekivao da ću od toga dobiti puno, osim zadovoljstva što sam dao svoju zajednicu.

Ipak, dok sam posluživao obrok za obrokom ljudima koji su se borili, preplavio me osjećaj svrhe i povezanosti sa nečim većim od mene.

Dok sam tog dana izlazio iz pučke kuhinje, ruke su mi možda bile prazne, ali srce mi je bilo preplavljeno radošću i ispunjenjem. Bio je to mali čin dobrote, ali učinio je veliku razliku za one koji su ga primili. A zauzvrat, to mi je donijelo sreću s kojom se nijedan materijalni posjed ne može mjeriti.

Ovo me iskustvo naučilo da je primanje važno, ali nije jedini izvor radosti u životu. Prava sreća proizlazi iz veza koje stvaramo sa drugima i pozitivnog utjecaja koji imamo na svijet oko nas. Zato nemojmo zaboraviti snagu davanja i nastojmo ispuniti srca onih oko nas ljubavlju i dobrotom.

Poslao: Luka Jurković, Zadar