Zašto mastilo prestaje da bude tečno kada ga stavimo na papir?

Mastilo iz penkala se sastoji iz tri komponente: nosača, tj rastvarača, od kojih se najčešće koriste glikol, glikol etar ili neki aromatični alkohol, dok se ponekad koristi i smeša nekoliko različitih rastvarača; pigmentne boje, koja mora biti kompatibilna sa primenjenim rastvaračem, i koja čini do 50 težinskih procenata ukupne mase mastila; i aditiva, koji pružaju dodatne specifične osobine mastilu, i čiji tajnoviti sastavi su odgovorni za niz patenata iz oblasti mastila. Jednom naneto na papir, mastilo se suši usled isparavanja higroskopnog rastvarača (higroskopnost znači da za sebe vezuje vlagu što je neophodno kako se rastvarač ne bi osušio dok stoji u boci, odnosno pre nego što se izlije na papir) kao i eventualne vlage koju sadrži, a upravo otpuštanje ovih komponenti mastila u vazduh, dopušta boji da se praktično trenutno inkorporira u celulozna vlakna papira, čime se sprečava mrljanje mastila, odnosno njegovo razmazivanje po papiru. Aditivi se između ostalog, dodaju u mastilo i kako bi usaglašavali higroskopnost rastvarača sa njegovom težnjom ka isparavanju. Mastilo se zatim nakon određenog perioda vremena potpuno isuši usled isparavanja rastvarača i penetracije mastila unutar mreže vlakana celuloze u papiru, gde ostavlja trajni trag ispisanih slova i misli.