Šta je to interferometar?
Optički interferometar je uređaj u kome se dva ili više svetlosnih talasa kombinuju stvarajući interferenciju.
Ako dva teleskopa posmatraju istu zvezdu, a primljena svetlost sa oba teleskopa se pomeša, dolazi do pojave interferencije ova dva svetlosna talasa, a sjaj zvezde će zavisiti od odnosa vremena dolaska oba talasa (ukoliko se njihovi bregovi preklope, sjaj zvezde će se pojačati, a ukoliko se breg jednog talasa poklopi sa doljom drugog, njen sjaj će nestati). Drugim rečima, zvezda nestaje i ponovo se pojavljuje svaki put kada je razlika u vremenu dolaska talasa na ova dva teleskopa jednaka celobrojnom umnožku talasnih dužina talasa, a ova pojava podseća na kretanje zvezde iza nekakve prugaste ograde.
Što je veći razmak između teleskopa, manji je raspon između zaklanjajućih “pruga”, pa tako i merenja postaju preciznija. Dva teleskopa na međusobnom rastojanju od samo nekoliko metara stvaraju tamne prečnike razmera džinovske zvezde Betelgez. U ovom slučaju, zvezda postaje veća od dužine tamne pruge i više ne može da se krije iza nje, a mi stalno vidimo njen sjaj.
Upravo su se ovom metodom koristili Albert Majkelson (Albert A. Michelson) i Fransis Piz (Francis Pease) kada su 1920. godine izmerili prečnik zvezde Betelgez, koja i pored toga što je zvezda sa najvećim razmerama na nebeskoj sferi, ne sija tako jako, jer je vrlo stara zvezda u obliku crvenog džina.
Većina drugih zvezda zahteva znatno veći razmak između teleskopa radi merenja njihovih razmera, što znači da se oni ne mogu kao u slučaju Betelgeza montirati baš jedan pored drugog, a još jedna teškoća u vezi sa ovakvim merenjima potiče od nehomogenosti vazduha, što uzrokuje neravnomeran indeks prelamanja, što dovodi do stalnih nepredvidljivih promena u vremenu dolaska svetlosti do teleskopa, a kao rezultat toga, zvezda se nasumično pomera iza tamnih pruga, što znatno otežava merenja. Stoga se danas za interferometrijska merenja najčešće koriste radio teleskopi koji detektuju talase talasnih dužina reda veličine milimetra ili santimetra, a sama interferometrija se može koristiti i za precizna merenja rastojanja između zvezda i njihovog kretanja, kao i za izračunavanja orbite dvojnih zvezda.
Korišćenjem dovoljnog broja različito razmaknutih teleskopa usmerenih u raznim pravcima na nebu, moguće je rekonstruisati slike zvezda sa veoma visokom ugaonom rezolucijom, koja će u skoroj budućnosti dostići veličinu od jednog mililučnog sekunda po mikronu (rezolucija od 1 lučnog sekunda odgovara sposobnosti da se sa Zemlje prepozna osoba koja stoji na Mesecu). Osim velike primene interferometara u radio i optičkoj astronomiji, oni se koriste i u spektroskopiji, u ispitivanju tankih filmova, isprobavanju optičkih uređaja i pri merenju indeksa prelamanja.
O autoru ovog teksta
Vuk Uskoković
Profesor bioinženjerstva na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, gde radi na istraživanju nanostrukturnih materijala. Diplomirao je fizičku hemiju na Univerzitetu u Beogradu, a doktorirao i nanotehnologije na postdiplomskoj školi Jožefa Štefana u Ljubljani. Vukov Homepage.