Stent: Mala metalna opruga koja spasava život kada srce zakaže

Kada čujemo reč infarkt ili srčani udar, prva asocijacija je strah. Međutim, medicina je u poslednjih nekoliko decenija toliko napredovala da dijagnoza zapušenih krvnih sudova više nije smrtna presuda, pa čak ni razlog za teške operacije otvaranja grudnog koša.

Rešenje se često krije u maloj, jedva vidljivoj metalnoj mrežici koja se zove stent.

Danas je ugradnja stenta rutinska procedura koja se obavlja svakodnevno u bolnicama širom sveta, vraćajući pacijente normalnom životu za samo nekoliko dana. Ipak, mnogi pacijenti i dalje ne znaju šta tačno nose u svojim grudima, kako to funkcioniše i kakav je život nakon intervencije.

Ovo je sve što treba da znate o proceduri koja je napravila revoluciju u kardiologiji.

Šta je zapravo stent?

Najjednostavnije rečeno, stent je armatura za vaše krvne sudove. Zamislite ga kao minijaturnu oprugu ili cevčicu napravljenu od posebne metalne mreže (najčešće legure hroma, kobalta ili čelika).

Njegova uloga je mehanička. Kada se krvni sud suzi zbog naslaga masnoće i kalcijuma (ateroskleroza), protok krvi do srčanog mišića se smanjuje. To izaziva bol u grudima (anginu pektoris) ili, ako se protok potpuno prekine, srčani udar. Stent služi da taj suženi deo proširi i drži ga otvorenim, kako bi krv ponovo mogla nesmetano da teče i hrani srce.

Kako izgleda procedura ugradnje?

Ono što pacijente najviše plaši je pomisao na operaciju srca. Međutim, ugradnja stenta zapravo nije klasična operacija. To je minimalno invazivna procedura koja se zove perkutana koronarna intervencija.

Pacijent je sve vreme budan i svestan, obično pod lokalnom anestezijom. Kardiolog ulazi u krvotok kroz arteriju na ruci (kod ručnog zgloba) ili ređe kroz preponu. Kroz tu arteriju se uvodi tanka, dugačka žica (kateter) koja putuje sve do srca.

Na vrhu tog katetera nalazi se izduvan balončić na kome je spakovan stent. Kada lekar stigne do mesta suženja, on naduva balon. Balon svojom silom gura masne naslage uz zidove arterije i istovremeno širi metalnu mrežicu stenta.

Kada se krvni sud proširi, balon se izduva i izvadi napolje, a stent ostaje trajno zaglavljen u zidu krvnog suda, držeći ga otvorenim kao potporni zid u tunelu. Cela procedura obično traje od 30 do 60 minuta, a olakšanje od bola je gotovo trenutno.

Život sa stentom: Da li se oseća u telu?

Jedno od najčešćih pitanja je da li pacijent oseća strano telo u srcu. Odgovor je ne. Krvni sudovi nemaju nerve za osećaj dodira iznutra. Jednom kada je ugrađen, stent postaje deo vašeg tela.

Šta više, vrlo brzo nakon ugradnje (već posle nekoliko nedelja), tkivo krvnog suda počinje da raste preko metalne mrežice i potpuno je prekriva. Stent vremenom postaje integrisan u zid arterije.

Većina pacijenata se vraća kući dan ili dva nakon intervencije. Posle kratkog perioda mirovanja, oni mogu i treba da se vrate normalnim aktivnostima, uključujući šetnju, vožnju i seks, jer im je srce sada prokrvljeno bolje nego pre.

Važna pravila posle intervencije

Iako stent rešava problem suženja na tom jednom mestu, on ne leči bolest koja je do suženja dovela. Ateroskleroza je sistemska bolest. Ako pacijent nastavi da puši, jede masnu hranu i ne kreće se, krvni sudovi se mogu ponovo zapušiti na drugom mestu, ili čak unutar samog stenta.

Zato je terapija lekovima ključna. Pacijenti sa stentom moraju određeno vreme (obično 6 do 12 meseci, a nekad i duže) da piju dvojnu antiagregacionu terapiju (lekove poput Aspirina i Plaviksa ili Brilika). Ovi lekovi sprečavaju lepljenje krvnih pločica za metal stenta dok on potpuno ne zaraste tkivom. Prekidanje ove terapije na svoju ruku je najopasnija stvar koju pacijent može da uradi jer može dovesti do tromboze stenta i novog infarkta.

Mitovi o stentu

Postoji nekoliko zabluda koje prate ovu proceduru.

Mit je da sa stentom ne smete na aerodromske skenere ili magnetnu rezonancu. Moderni stentovi su napravljeni od materijala koji nisu magnetni i ne aktiviraju detektore metala, niti smetaju pri snimanjima, ali uvek treba obavestiti lekara o tome.

Mit je da stent ima rok trajanja. On je napravljen da traje doživotno. Ne rđa, ne pomera se i ne treba ga menjati kao bateriju na pejsmejkeru.

Nova šansa za život

Ugradnja stenta nije kraj, već novi početak. To je druga šansa koju nam moderna medicina pruža. Mnogi ljudi tek nakon intervencije shvate koliko su se loše osećali pre nje, jer im se povrati energija i nestane gušenje pri naporu.

Ipak, stent je samo pomoćnik. Glavni posao je na pacijentu – promena životnih navika, prestanak pušenja i redovna kontrola su jedini način da se ta druga šansa iskoristi na pravi način.