Meniskus: Mali amortizer u kolenu koji pravi velike probleme

Koleno je najveći i najsloženiji zglob u ljudskom telu, a ujedno trpi i najveće opterećenje. Bilo da hodamo, trčimo ili samo stojimo, naša kolena nose težinu celog tela. Da bi kosti mogle da podnesu taj pritisak bez trenja i oštećenja, priroda je osmislila savršen sistem zaštite.

Ključni deo tog sistema su dva mala jastučića u obliku polumeseca, koja se zovu meniskusi.

Povreda meniskusa je verovatno najpoznatija sportska povreda, ali ona se ne dešava samo fudbalerima i skijašima. Zapravo, veliki broj ljudi u srednjim i poznim godinama doživi pucanje meniskusa prilikom sasvim običnih aktivnosti, poput ustajanja sa niske stolice ili čučnja u bašti.

Evo šta treba da znate o ovom važnom delu tela, kako prepoznati povredu i da li je operacija uvek jedino rešenje.

Šta je zapravo meniskus?

U svakom kolenu postoje dva meniskusa – unutrašnji i spoljašnji. Oni su napravljeni od hrskavice i nalaze se između butne kosti i potkolenice.

Njihova uloga je dvostruka. Prvo, oni služe kao amortizeri. Kada skočite i dočekate se na noge, meniskusi upijaju silu udarca i sprečavaju da se kosti direktno sudare. Drugo, oni produbljuju zglobnu površinu i čine koleno stabilnim, sprečavajući da butna kost klizi previše napred ili nazad.

Kako dolazi do povrede?

Postoje dva glavna načina na koja meniskus može da strada, i oni zavise uglavnom od godina starosti.

Prvi tip je traumatska povreda. Ovo se dešava mlađim ljudima i sportistima. Mehanizam je skoro uvek isti: stopalo je fiksirano za podlogu (npr. kopačka u travi), a koleno se naglo uvrne ili rotira. Tada dolazi do pucanja zdravog meniskusa usled ogromne sile.

Drugi tip je degenerativna povreda. Kako starimo, hrskavica gubi vodu i elastičnost. Postaje krta i suva. Kod ljudi starijih od 40 ili 50 godina, meniskus može da pukne pri minimalnom pokretu, kao što je naglo okretanje u krevetu, izlazak iz automobila ili duboki čučanj. Pacijenti često kažu: Ništa nisam uradio, samo sam osetio bol.

Simptomi: Kako znati da je pukao?

Povreda meniskusa ima nekoliko karakterističnih znakova.

Prvi je, naravno, bol. On se obično javlja sa unutrašnje ili spoljašnje strane kolena, tačno u visini zglobne pukotine. Bol se pojačava pri čučnju, uvrtanju noge ili hodanju uz i niz stepenice.

Drugi znak je otok. Koleno se napuni tečnošću (narodski rečeno voda u kolenu) kao reakcija na upalu. Otok može biti blag, ali i toliki da ograničava savijanje noge.

Treći i najneprijatniji simptom je blokada kolena. Ako se odcepio veći komad hrskavice, on može da upadne u zglobni prostor i zaglavi koleno, baš kao kamenčić u vratima. Pacijent tada ne može ni da ispravi ni da savije nogu do kraja.

Takođe, često se javlja osećaj preskakanja, pucketanja ili nestabilnosti, kao da će noga da propadne.

Da li mora da se operiše?

Ovo je najčešće pitanje u ortopedskoj ordinaciji. Odgovor je: ne uvek.

Lekar će odluku doneti na osnovu pregleda i snimka magnetne rezonance (rendgen ne vidi meniskus).

Ako je povreda mala, nalazi se u prokrvljenom delu meniskusa (gde može da zaraste) i ne pravi mehaničke smetnje, često se preporučuje neoperativno lečenje. To podrazumeva mirovanje, led, lekove protiv bolova i, najvažnije, fizikalnu terapiju za jačanje mišića natkolenice koji će rasteretiti koleno.

Međutim, ako je meniskus pukao tako da blokira koleno, ako je bol konstantan ili ako se radi o sportisti koji želi brz povratak na teren, operacija je neophodna.

Kako izgleda operacija?

Dobra vest je da se koleno više ne otvara velikim rezovima kao nekada. Danas se radi artroskopija. To je minimalno invazivna metoda gde hirurg pravi dva mala reza od po 5 milimetara. Kroz jedan uvodi kameru, a kroz drugi minijaturne instrumente.

Postoje dve opcije: ili se oštećeni deo meniskusa iseče i izvadi (meniscektomija), ili se, ako je moguće, ušije (sutura meniskusa).

Operacija traje kratko, obično oko 30 minuta. Pacijenti često idu kući istog dana ili sutradan.

Život posle povrede

Oporavak nakon vađenja dela meniskusa je brz – pacijenti hodaju bez štaka već posle nekoliko dana, a punim aktivnostima se vraćaju za 4 do 6 nedelja. Ako se meniskus ušiva, oporavak je duži jer hrskavica mora da sraste, pa se štake nose i do mesec dana.

Najvažnija stvar za dugoročno zdravlje kolena je održavanje normalne telesne težine i jačanje mišića nogu. Svaki kilogram viška stvara ogromno opterećenje na preostali deo meniskusa.

Meniskus je mali deo tela, ali igra veliku ulogu u kvalitetu našeg života. Ako osetite bol ili blokadu, ne čekajte da prođe samo – javite se ortopedu na vreme.