Čuvarice naših reka: Istina o slatkovodnim zmijama

Susret sa zmijom u blizini vode ili čak u samoj vodi čest je prizor na našim rekama, jezerima i barama. Za mnoge ljude, to je automatski razlog za strah i paniku, jer se svaka zmija olako proglašava opasnom. Međutim, istina o najčešćim stanovnicama naših slatkih voda, rečnim zmijama, potpuno je drugačija. One su bezopasni i veoma korisni deo našeg ekosistema.

Kada govorimo o “vodenim” ili “rečnim” zmijama na području Balkana, gotovo uvek mislimo na dve vrlo slične i srodne vrste: ribaricu (Natrix tessellata) i beloušku (Natrix natrix). One su vladarice naših voda i nepravedno su na lošem glasu.

Gde se kreću i kako ih prepoznati?

Ove zmije su, kao što im ime govori, neraskidivo vezane za vodu. Naseljavaju čitav spektar vodenih staništa: sporotekuće reke, potoke, jezera, bare, močvare, pa čak i kanale za navodnjavanje. Preferiraju mirnija mesta sa gustom priobalnom vegetacijom koja im pruža zaklon.

• Ribarica (Natrix tessellata) je “prava” vodena zmija. Najveći deo svog života provodi u vodi ili neposredno uz nju. Odličan je plivač i ronilac. Prepoznatljiva je po sivoj, maslinastoj ili smeđoj boji tela sa tamnim, četvrtastim šarama koje su ponekad raspoređene poput šahovske table.

• Belouška (Natrix natrix) se takođe često nalazi uz vodu, ali je manje vezana za nju od ribarice i može se naći i dalje od obale. Njen najsigurniji znak raspoznavanja su dve svetle mrlje (bele, žute ili narandžaste) sa svake strane vrata, odmah iza glave, koje podsećaju na “uši” – odatle i ime belouška.

Najvažnije od svega je znati da nijedna od njih nije otrovnica. Lako se razlikuju od otrovnica poput poskoka po obliku glave i očima – vodene zmije imaju okrugle zenice, dok otrovnice (ljutice) imaju vertikalne, mačkolike zenice.

Kako se hrane i koja je njihova uloga?

Slatkovodne zmije su aktivni predatori i igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže u svojim staništima. Njihova ishrana je usko specijalizovana.

Glavni plen ribarice su, kao što joj ime kaže, ribe. Ona aktivno lovi plivajući i roneći, hvatajući manje ribe, punoglavce i vodozemce. Svojim prisustvom ona vrši prirodnu selekciju, uklanjajući bolesne i spore jedinke i tako održavajući riblju populaciju zdravom.

Belouška se pretežno hrani žabama, krastačama i drugim vodozemcima. Često se može videti kako lovi u plićaku ili guta svoj plen na obali.

Njihova uloga u ekosistemu je nezamenjiva. One su prirodni regulatori populacija riba i vodozemaca i važan su deo lanca ishrane. Njihovo prisustvo je siguran znak zdrave i čiste životne sredine.

Jesu li opasne za ljude?

Ovde dolazimo do najvažnijeg pitanja i odgovora koji bi svi trebalo da znaju: ne, slatkovodne zmije naših krajeva nisu opasne za ljude.

One su potpuno neotrovne. Nemaju otrovne žlezde niti zube kojima bi mogle ubrizgati otrov. Njihova reakcija na prisustvo čoveka je isključivo strah. Kada osete opasnost, njihova prva i jedina strategija je beg. Pokušaće što brže otplivati i sakriti se pod vodom ili u gustu vegetaciju.

Ako se steraju u ćošak i nemaju gde da pobegnu, pribegavaju drugim odbrambenim mehanizmima:

• Glasno sikću kako bi uplašile napadača.

• Iz kloakalne žlezde ispuštaju izuzetno neprijatan miris.

• Prave se mrtve (naročito belouška), okrećući se na leđa i otvarajući usta.

Ujed je apsolutno poslednja opcija i događa se samo ako zmiju pokušate uhvatiti golim rukama. Čak i tada, njihov ujed je bezopasan i može se uporediti sa ogrebotinom od trnja.

Stoga, sledeći put kada na reci ili jezeru vidite zmiju kako pliva, zastanite i posmatrajte je sa poštovanjem. Svedočite prizoru savršene prilagođenosti prirodi i setite se da je ona bezopasna čuvarica voda koje svi volimo.