Burnout sindrom: Tiha epidemija modernog doba – Kako prepoznati sagorevanje?

Da li vam se dešava da se budite umorni čak i nakon osam sati sna? Da li osećate grč u stomaku svakog nedeljnog popodneva pri pomisli da sutra morate na posao? Da li ste postali cinični prema kolegama i klijentima, iako ste nekada voleli svoj posao?

Ako su odgovori potvrdni, velika je verovatnoća da ne patite samo od običnog stresa, već od stanja koje je Svetska zdravstvena organizacija zvanično uvrstila u međunarodnu klasifikaciju bolesti. Reč je o sindromu profesionalnog sagorevanja, poznatijem kao burnout.

Ovo nije hir razmaženih milenijalaca niti izgovor za lenjost. To je ozbiljno stanje fizičke, emocionalne i mentalne iscrpljenosti prouzrokovano dugotrajnim i intenzivnim stresom na radnom mestu.

Evo šta nauka i psihologija kažu o tome kako nastaje, kako se manifestuje i, najvažnije, kako se leči.

Šta je zapravo burnout?

Pojam je prvi put upotrebio psiholog Herbert Frojdenberger sedamdesetih godina prošlog veka, opisujući stanje volontera u klinikama koji su se, usled prevelikog davanja drugima, na kraju osećali potpuno prazno.

Danas, burnout se definiše kao stanje hroničnog stresa na poslu koji nije uspešno prevaziđen. On se ne dešava preko noći. To je proces koji tinja mesecima ili godinama. Zamislite sveću koja gori jako i dugo, sve dok od nje ne ostane ništa osim dima. Upravo tako se oseća osoba koja je sagorela – kao da je sva energija, motivacija i kreativnost isparila.

Tri ključna simptoma

Naučnici dele simptome sagorevanja u tri glavne kategorije koje se često preklapaju.

Prva je osećaj potpune iscrpljenosti. Ovo nije običan umor koji nestaje posle vikenda. To je duboka, paralizujuća iscrpljenost gde osoba oseća da nema više šta da pruži. Fizički se to manifestuje kroz česte glavobolje, nesanicu, promene u apetitu i pad imuniteta.

Druga kategorija je cinizam i distanciranje. Osoba počinje da mrzi svoj posao i ljude sa kojima radi. Postaje razdražljiva, negativna i emotivno se odvaja od zadataka. Ovo je zapravo odbrambeni mehanizam – pošto posao izaziva bol, mozak pokušava da se zaštiti tako što prestaje da mari.

Treća kategorija je osećaj neefikasnosti. Čak i kada radite, imate utisak da ništa ne postižete. Osećate se beskorisno, kao da vaši napori nemaju smisla i da ne doprinosite ničemu. Produktivnost drastično pada, a greške postaju sve češće.

Razlika između stresa i burnouta

Mnogi ljudi mešaju ova dva pojma, ali razlika je ključna za oporavak.

Stres je stanje preterane angažovanosti. Kada ste pod stresom, emocije su vam pojačane, osećate hitnost i pritisak. Imate osećaj da ćete se, ako uspete da završite sve obaveze, osećati bolje. Stres vas troši fizički.

Burnout je stanje potpune neangažovanosti. Emocije su otupele. Nemate osećaj hitnosti, već osećaj beznađa. Ne mislite da će biti bolje čak i ako završite posao. Jednostavno vas nije briga. Dok stres vodi ka anksioznosti, burnout vodi ka depresiji.

Zašto dolazi do sagorevanja?

Iako se često krivi obim posla, istraživanja pokazuju da prekovremeni rad nije jedini uzrok.

Nedostatak kontrole je jedan od glavnih faktora. Ako zaposleni nema uticaj na svoje zadatke, rokove ili način rada, osećaj bespomoćnosti raste.

Nejasna očekivanja su takođe opasna. Ako ne znate tačno šta se od vas očekuje ili se prioriteti menjaju iz dana u dan, to stvara konstantnu tenziju.

Toksično radno okruženje, mobing, nedostatak priznanja za trud i neusklađenost ličnih vrednosti sa vrednostima kompanije su siguran put ka sagorevanju.

Put ka oporavku

Oporavak od burnouta je moguć, ali zahteva vreme i radikalne promene. Ne možete izlečiti sagorevanje tako što ćete uzeti nedelju dana odmora i vratiti se istim navikama koje su vas tu dovele.

Prvi korak je priznanje. Morate biti iskreni prema sebi i shvatiti da niste mašina. Ignorisanje simptoma samo pogoršava stanje.

Drugi korak je postavljanje granica. Morate naučiti da kažete ne. To znači gašenje službenog telefona nakon radnog vremena, odbijanje zadataka koji nisu u vašem opisu posla i jasno komuniciranje sa nadređenima o vašim kapacitetima.

Treći korak je fokus na osnovne potrebe. San, zdrava ishrana i fizička aktivnost nisu luksuz, već biološka potreba. Fizička aktivnost je posebno važna jer pomaže telu da izbaci nagomilani hormon stresa (kortizol).

Četvrti korak je traženje podrške. Razgovarajte sa prijateljima, porodicom ili stručnim licem. Psihoterapija je izuzetno efikasna u lečenju sagorevanja jer vam pomaže da promenite obrasce razmišljanja koji su vas doveli u to stanje.

Povratak sebi je prioritet

U kulturi koja slavi prekovremeni rad i stalnu dostupnost, briga o sebi se često doživljava kao slabost. Istina je suprotna. Prepoznavanje sopstvenih granica je znak zrelosti i snage.

Burnout je ozbiljan signal vašeg tela i uma da nešto u vašem životu mora da se promeni. Posao je važan deo života, ali on nije ceo život. Nijedna karijera nije vredna vašeg zdravlja. Ako osećate da ste sagoreli, stanite. Svet neće propasti ako vi napravite pauzu da biste se sastavili.