Šta su meteori i od čega se sastoje?

Meteori predstavljaju kosmički materijal koji stalno pada na Zemlju u obliku tela čija se veličina kreće od kamenja mase nekoliko kilograma do mikroskopskih čestica prašine mase manje od jednog mikrograma. Meteoriti predstavljaju naziv za meteore koji se ne pretvore u prah prilikom puta kroz Zemljinu atmosferu, već padnu na Zemlju u obliku krupnijih komada, pa su stoga i podložni analizi sastava.

meteorU zavisnosti od kvalitativnog sastava, postoji tri različita tipa meteorita, a to su: gvozdeni meteoriti, koji se sastoje uglavnom od gvožđa i nikla; kameno-gvozdeni meteoriti, koji se mogu sastojati od zrnaca minerala olivina (magnezijum gvožđe silikat) obloženih nekim metalom ili od smeše silikata i metala; i kameni meteoriti koji čine 90 % svih meteorita i koji se opet dele u dve podgrupe, a to su: ahondriti i hondriti.

Hondriti predstavljaju čak 85 % od svih meteorita, a za razliku od ahondrita, karakteriše ih prisustvo hondrula, tj. malih sfera brzo ohlađenog silikatnog minerala (najčešće olivina ili piroksina) veličina od 1-10 milimetara. Ako izuzmemo prisustvo isparljivih hemijskih elemenata, tj. manje vodonika i helijuma u hondritima, a s druge strane višak litijuma i bora, sastav hondrita je sličan sastavu Sunca, što bi eventualno moglo ukazati na njihovo poreklo u samom Sunčevom sistemu.

Najreprezentativniji uzorci meteorita su pronađeni na Antarktiku, gde ih je ledeni omotač veoma dobro očuvao, a njihov sastav je bio veoma sličan kamenju koji je posada Apollo-a donela sa Meseca.

Kako nastaju meteorske kiše?

Meteorske kiše nastaju kada Zemlja u svojoj orbiti oko Sunca prođe kroz kamenje koje potiče od dezintegracije neke komete – mnoštvo metora. Premda je Zemljina orbita oko Sunca skoro potpuno kružna, većine kometa putuju u orbitama oblika izrazito izduženih elipsi, pa stoga putevi mnogih kometa presecaju ili se delimično preklapaju sa putanjom Zemlje. Pošto je jezgro komete sastavljeno od čestica leda i prašine, prilikom njenog prolaska blizu Sunca, pod dejstvom toplote dolazi do isparavanja komete što se može primetiti u obliku njenog dugačkog i vidljivog repa. Ovako oslobođeni mali kamenčići, uglavnom veličine zrnaca peska, nastavljaju da se kreću po izduženim eliptičnim putanjama oko Sunca bliskim putanji njihove komete roditelja. Kada Zemlja preseče njihovu orbitu tokom svog godišnjeg kretanja, nailazi na gomile malih kamenčića koji sagorevaju prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu stvarajući tako vidlijivu meteorsku kišu. Meteorske kiše povezane sa orbitom određene komete pojavljuju se uglavnom u isto vreme svake godine, ali pošto su neki delovi puta komete bogatiji kamenjem nego ostali, onda intenzitet ove meteorske kiše može varirati iz godine u godinu. Ipak, meteorska kiša je najlepša kada Zemlja preseče putanju komete neposredno nakon što je ona prošla.

 

Add a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *