Smrdibube: Sve što treba da znate o ovim štetočinama
Poslednjih godina, stanovnici širom Srbije i regiona suočavaju se sa sve masovnijom pojavom insekta koji je u narodu dobio jednostavan, ali deskriptivan naziv – smrdibuba. Njena sklonost da u jesenjim mesecima ulazi u ljudske domove učinila ju je predmetom frustracije, dok njeno prisustvo u poljoprivrednim zasadima predstavlja ozbiljnu ekonomsku pretnju. Razumevanje njenog porekla, biologije i ponašanja ključno je za efikasnu kontrolu ove invazivne vrste.
Poreklo i širenje invazivne vrste
Naučno poznata kao braon mramorna stenica (Halyomorpha halys), ova vrsta nije autohtona na našem podneblju. Njeno prirodno stanište su zemlje istočne Azije, poput Kine, Japana i Koreje. Međutim, zahvaljujući intenziviranju globalne trgovine i transporta, ova stenica je početkom 21. veka slučajno preneta u Severnu Ameriku, a potom i u Evropu. Njen uspeh kao invazivne vrste leži u činjenici da u novim staništima nema dovoljno prirodnih neprijatelja koji bi kontrolisali njenu populaciju, što joj je omogućilo da se brzo namnoži i proširi.
Životni ciklus i način ishrane
Životni ciklus smrdibube doprinosi njenoj brojnosti. Tokom proleća, nakon što prezimi, ženka polaže grupe svetlozelenih jaja na naličje listova biljaka domaćina. Iz jaja se izležu nimfe koje prolaze kroz pet razvojnih stadijuma pre nego što dostignu odrasli, krilati oblik. U našim klimatskim uslovima, smrdibuba obično ima jednu do dve generacije godišnje. Hrani se tako što svojim usnim aparatom, nalik na iglu, probija biljno tkivo i siše sokove, što ostavlja trajna oštećenja na plodovima i listovima.
Zašto smrdi: Poznati odbrambeni mehanizam
Njena najpoznatija karakteristika, neprijatan miris, predstavlja sofisticirani odbrambeni mehanizam. Kada se oseti ugroženom ili biva pritisnuta, stenica iz posebnih žlezda na grudnom delu ispušta isparljive hemikalije. Ovaj miris, koji mnoge podseća na užegli korijander, efikasno odbija predatore poput ptica i drugih insekata. Upravo zbog ovog mehanizma, gnječenje smrdibube unutar zatvorenog prostora je najgora moguća reakcija, jer se miris dugo zadržava u vazduhu.
Dvostruka pretnja: U kući i u polju
Problem koji smrdibuba stvara je dvostruk. U urbanim sredinama, ona je pre svega dosadna napast. Sa prvim hladnijim danima u jesen, odrasle jedinke masovno traže sklonište kako bi prezimile. Privlače ih tople i zaklonjene lokacije, zbog čega ulaze u kuće, stanove i pomoćne objekte kroz najmanje pukotine oko prozora, vrata ili na fasadi. Važno je naglasiti da one ne ujedaju ljude, ne prenose bolesti niti prave gnezda u kućama. Njihov jedini cilj je mirovanje do proleća. Mnogo ozbiljniji problem predstavljaju u poljoprivredi, gde se hrane na preko stotinu biljnih vrsta, uključujući jabuke, kruške, breskve, vinovu lozu, papriku, paradajz, kukuruz i soju. Oštećenja koja prave na plodovima smanjuju njihov kvalitet i tržišnu vrednost, uzrokujući značajne ekonomske gubitke.
Kako se efikasno zaštititi i rešiti ih se
Borba protiv smrdibuba zahteva integrisani pristup, pri čemu je prevencija najvažniji korak. Da biste sprečili njihov ulazak u dom, neophodno je zaptiti sve pukotine i otvore na spoljašnjosti objekta. Postavljanje komarnika na prozore i vrata je najefikasnija fizička barijera. Smanjenje spoljnog osvetljenja tokom noći takođe može pomoći, jer ih svetlost privlači. Ako su stenice već ušle u prostor, najbolje ih je ukloniti mehanički. Usisivač je odlično rešenje, ali je važno odmah nakon usisavanja baciti kesu ili isprazniti posudu van kuće. Druga metoda je nežno hvatanje pomoću čaše i lista papira i izbacivanje napolje. Efikasna zamka može se napraviti od plitke posude sa vodom i nekoliko kapi deterdženta za sudove, postavljene ispod izvora svetlosti. Insekti privučeni svetlom upadaju u vodu, a deterdžent smanjuje površinski napon i onemogućava im da izađu.
Budućnost borbe protiv smrdibube
Na širem planu, kontrola populacije u poljoprivredi oslanja se na primenu insekticida, ali se sve više istražuju i rešenja biološke kontrole. U svetu se radi na introdukciji prirodnih neprijatelja, poput parazitske osice poznate kao samuraj osa (Trissolcus japonicus), koja polaže svoja jaja u jaja smrdibube i tako uništava njeno potomstvo. Dok takva rešenja ne postanu široko dostupna, kombinacija preventivnih mera, mehaničkog uklanjanja i odgovorne primene hemijskih sredstava ostaje jedini način da se nosimo sa ovim upornim insektom.