Da li je struja stvarno jeftinija? Potpuna računica posedovanja električnog automobila u našem regionu

San o vožnji koja je tiha, startna, ekološki prihvatljivija i, pre svega, jeftinija, nikada nije bio bliži. Električni automobili (EV) polako, ali sigurno postaju deo saobraćajne slike Balkana. Međutim, iza primamljivih obećanja o “vožnji za marku ili sto dinara” krije se složena računica.

Glavno pitanje koje muči svakog potencijalnog kupca je jednostavno: kada se podvuče crta, da li je posedovanje električnog automobila zaista jeftinije od posedovanja benzinca ili dizelaša u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i okruženju? Zaboravimo na trenutak na marketing i pogledajmo gole brojke.

Početna investicija: Prva i najveća prepreka

Budimo realni, prva stavka na računu je i najveći kamen spoticanja. Električni automobili su i dalje značajno skuplji od svojih SUS (motor sa unutrašnjim sagorevanjem) pandana.

• Cena novog vozila: Identičan ili sličan model u električnoj varijanti koštaće vas u startu između 10.000 i 15.000 evra više. Na primer, cena Pežoa 208 sa benzinskim motorom i solidnom opremom je drastično niža od cene modela e-208. Ta razlika je novac za koji možete kupiti još jedan manji polovni automobil.

• Subvencije države: Ovo je ključni faktor koji može prelomiti odluku. Države u regionu, poput Srbije, povremeno nude izdašne subvencije (do 5.000 evra) koje značajno smanjuju početnu razliku u ceni. Međutim, ove mere nisu konstantne, kvote su ograničene i na njih se ne treba uvek oslanjati. U drugim zemljama regiona, podsticaji su još uvek u razvoju ili ne postoje na tako sistematičan način.

• Polovna vozila: Tržište polovnih električnih vozila je još uvek u povoju. Ponuda je slaba, a kupci su s pravom oprezni zbog najvećeg straha – degradacije baterije.

Zaključak prvog koraka: Bez subvencija, početna investicija je izuzetno visoka i predstavlja ozbiljnu prepreku za prosečnog kupca u regionu.

Trošak “goriva”: Ovde električni automobili zaista sijaju

Ovo je polje na kojem EV odnosi ubedljivu pobedu, ali i tu postoje bitne razlike u ceni “punjenja rezervoara”. Prosečan električni automobil troši oko 18 kWh na 100 kilometara.

• Punjenje kod kuće (najjeftinija opcija): Ako imate kuću ili garažu sa utičnicom, vi ste na konju. Koristeći noćnu, nižu tarifu struje (koja je u regionu oko 0.05 €/kWh), trošak 100 pređenih kilometara iznosi neverovatnih 0.9 evra. Čak i po dnevnoj, višoj tarifi (oko 0.10 €/kWh), to je i dalje samo 1.8 evra.

• Javne AC (spore) punionice: Često se nalaze ispred tržnih centara, hotela i na javnim parkinzima. Cene variraju – od potpuno besplatnih (kao deo promocije objekta) do oko 0.25-0.40 €/kWh. U proseku, 100 kilometara će vas koštati između 4.5 i 7 evra.

• Brze DC punionice (autoput): One su neophodne za duža putovanja jer pune bateriju do 80% za 20-40 minuta. Međutim, udobnost ima svoju cenu. Cena na ovim punjačima se kreće od 0.50 do čak 0.70 €/kWh. U tom scenariju, 100 kilometara košta između 9 i 12.6 evra.

Uporedna tabela troškova na 100 km:

Kao što vidimo, ako se većinski oslanjate na kućno punjenje, ušteda je apsolutno astronomska. Na 15.000 pređenih kilometara godišnje, ušteda u odnosu na benzinca može biti i preko 1.500 evra.

Održavanje i registracija: Skriveni heroji uštede

Ovo je faktor koji mnogi zaboravljaju, a donosi ogromne dugoročne uštede. Električni automobil je mehanički daleko jednostavniji.

• Nema malog i velikog servisa: Zaboravite na zamenu ulja, filtera za ulje, gorivo i vazduh, svećica, zupčastog kaiša, seta kvačila, auspuha… Sve ove stavke ne postoje na električnom automobilu.

• Kočnice traju duže: Zahvaljujući regenerativnom kočenju (gde motor usporava vozilo i puni bateriju), kočione pločice i diskovi se troše neuporedivo sporije.

• Niža cena registracije: U mnogim zemljama regiona, električna vozila su oslobođena putarina ili plaćaju simboličnu naknadu prilikom registracije, što donosi godišnju uštedu od 100 do 200 evra.

• Besplatan parking: U nekim gradovima, EV vozila imaju pravo na besplatno parkiranje u određenim zonama, što takođe može biti značajna ušteda.

Kada se sve sabere, godišnji trošak redovnog održavanja i registracije za EV može biti i do 70% niži nego za automobil sa SUS motorom.

Zaključak: Pa, da li se isplati?

Odgovor nije jednostavno “da” ili “ne”. Isplativost električnog automobila direktno zavisi od vašeg načina života i uslova koje imate.

Električni automobil je FENOMENALNA investicija za vas ako:

1. Imate mogućnost punjenja kod kuće: Ovo je apsolutno ključno. Bez jeftinog kućnog punjenja, najveća finansijska prednost nestaje.

2. Prelazite veliku kilometražu: Što više vozite, brže otplaćujete početnu investiciju kroz uštedu na “gorivu” i održavanju.

3. Planirate da zadržite automobil duže od 5 godina: Tek u dugoročnom vlasništvu (5-8 godina) ukupni trošak posedovanja (TCO – Total Cost of Ownership) počinje da se izjednačava i prelazi u korist električnog vozila.

4. Uspete da iskoristite državne subvencije: One drastično skraćuju period povrata investicije.

Ako živite u stanu bez pristupa garaži i oslanjate se isključivo na skupe javne punjače, a pritom prelazite manje od 10.000 km godišnje, benzinac ili hibrid su i dalje finansijski razumnija opcija.

Dakle, da li je struja jeftinija? Apsolutno jeste. Ali cena posedovanja automobila je mnogo više od cene goriva. Električni automobil je dugoročna igra u kojoj, pod pravim uslovima, na kraju pobeđujete. I to ne samo finansijski.