Posetite ih dok još možete: 5 svetskih metropola koje polako nestaju pod vodom
Kada razmišljamo o gradovima pod vodom, obično zamišljamo mitsku Atlantidu ili scene iz holivudskih filmova katastrofe. Međutim, za milione ljudi širom sveta, ovo nije filmski scenario, već surova realnost sa kojom se bude svakog jutra.
Kombinacija rasta nivoa mora usled topljenja glečera i tonjenja tla zbog prekomerne gradnje i crpljenja podzemnih voda, dovela je do toga da neki od najpoznatijih gradova na planeti polako gube bitku sa okeanom.
Naučnici upozoravaju da bi neki od ovih gradova mogli postati nemogući za život već do 2050. godine. Ovo je lista mesta koja bi naša deca mogla videti samo na starim fotografijama.
Džakarta, Indonezija: Grad koji tone najbrže na svetu
Glavni grad Indonezije je ubedljivo najugroženiji megalopolis na planeti. Džakarta tone prosečnom brzinom od čak 10 centimetara godišnje, a u nekim delovima grada to ide i do 25 centimetara svake godine.
Glavni krivac nije samo more koje raste, već ljudi. Zbog nedostatka vodovodne mreže, milioni stanovnika kopaju ilegalne bunare i crpe vodu iz tla. Kako se voda izvlači, zemlja se suši i sleže kao izduvan dušek. Situacija je toliko alarmantna da je vlada Indonezije donela radikalnu odluku – grade potpuno novi glavni grad, Nusantaru, na drugom ostrvu (Borneo), jer Džakarti verovatno nema spasa.
Venecija, Italija: Romantika na staklenim nogama
Kraljica Jadrana se vekovima bori sa vodom, ali bitka postaje sve teža. Fenomen poznat kao Acqua Alta (visoka voda) nekada se dešavao par puta godišnje, a sada trg Svetog Marka pliva pod vodom desetine puta tokom jeseni i zime.
Venecija tone oko 2 milimetra godišnje, ali problem pogoršava to što se Jadransko more podiže istom brzinom. Iako su Italijani izgradili ogroman sistem brana nazvan MOSE da zaštite lagunu, mnogi stručnjaci smatraju da je to samo privremeno rešenje i da će grad gondola u budućnosti morati da postane neka vrsta muzeja na vodi, bez stalnih stanovnika.
Majami, SAD: Raj koji gubi plaže
Kada pomislite na Majami, pomislite na sunce, plaže i luksuz. Ali ovaj grad na Floridi ima ogroman problem. Izgrađen je na tlu od poroznog krečnjaka, što znači da voda ne dolazi samo sa obale, već izvire iz zemlje kroz kanalizaciju i temelje.
Stanovnici Majamija već su navikli na takozvane poplave po sunčanom danu. To su situacije kada ulice postanu reke iako nije pala ni kap kiše, jednostavno zbog visoke plime. Grad troši milijarde dolara na pumpe i podizanje puteva, ali okean je neumoljiv protivnik.
Bangkok, Tajland: Težina koja ga vuče na dno
Prelepi Bangkok je izgrađen na mekom, glinenom tlu koje se ponaša kao žele. Dodajte tome milione teških nebodera, stanova i tržnih centara, i dobićete recept za katastrofu.
Grad doslovno tone pod sopstvenom težinom. Stručnjaci procenjuju da bi veliki deo Bangkoka mogao biti pod vodom u narednih 15 do 20 godina. Vlasti razmatraju izgradnju ogromnih nasipa, sličnih onima u Holandiji, ali je pitanje da li će stići na vreme da sačuvaju grad od tajlandskog zaliva koji nadire.
Lagos, Nigerija: Erozija jede obalu
Lagos je najveći grad u Africi i ekonomski centar kontinenta, smešten na nizu ostrva i poluostrva. Međutim, njegova obala nestaje pred očima stanovnika.
Kombinacija rasta nivoa mora i agresivne erozije (odonošenja peska) znači da okean guta metre i metre zemlje svake godine. Izgrađen je ogroman projekat Eko Atlantic, koji je zapravo veštačko ostrvo sa zidom dugačkim 8 kilometara (“Veliki zid Lagosa”) koji treba da zaštiti grad od oluja, ali siromašni delovi grada koji nisu zaštićeni zidom su u stalnoj opasnosti od potpunog potapanja.
Šta ovo znači za nas?
Sudbina ovih gradova je upozorenje za ceo svet. To nije samo problem gubitka lepih turističkih destinacija. To je problem miliona ljudi koji će morati da pronađu novi dom.
Priroda nam šalje jasan signal – voda uvek pronađe put, a mi moramo naučiti kako da živimo sa njom, ili ćemo morati da se povučemo. Dok još možete, posetite ova mesta, jer ona možda neće izgledati isto za samo nekoliko decenija.