Šta je sujeta?

Sujeta je termin ruskog porekla, od ruske reči sueta, koja u prevodu znači – taština, slavoljublje, a podrazumeva osobinu određene osobe da ističe svoju ličnost, tj. da se otima za slavu i popularnost. Sujeta, generalno, predstavlja potrebu za dokazivanjem svoje sopstvene više vrednosti.

Sujeta, pre XIV veka nije imala toliko narcisoidan prizvuk, te je samo podrazumevala beskorisnost. U mnogim religijama, sujeta se po modernom shvatanju smatra situacijom u kojoj pojedinac poredi sebe sa veličinom koju ima Bog zarad sopstvenog ega.

U filozofskom smislu, sujetnost se tumači i kao egoizam i ponos. Fridrih Niče je pod pojmom sujetnosti naveo da je “sujetnost strah od originalnog pojavljivanja: tako da je to nedostatak ponosa, ali ne i nužno nedostatak originalnosti.

Sujeta se opisuje i u zapadnjačkoj umetnosti, kao i u Bibliji. Tako da u zapadnjačkoj umetnosti, sujetu predstavlja paun, a u biblijskom smislu, sujeta se vezuje za Bludnicu Vavilonsku.

Za vreme renesanse, sujetnost se prikazivala preko nage žene koja sedi ili leži na krevetu. Ona se češlja pred ogledalom, koje uglavnom drži demon ili đavo. Takođe, simbole sujetnosti predstavljaju i nakit i zlatni novčići.

Sujeta je, prema definiciji, lažni prikaz o sopstvenoj veličini, narcizam, doživljavanje sebe kao bitnog člana društva i kao nekog ko je iznad ostali u društvenom položaju. Uvredljivost predstavlja jednu od vodećih osobina osoba koje su sujetne.

Sujeta ne predstavlja pozitivnu čovekovu osobinu, a činjenica je da skoro svi ljudi u sebi nose određenu dozu sujete.

Sujeta se, u zavisnosti od osobe do osobe, ispoljava na različite načine. Pojedine osobe postanu paranoične, neke postanu ogorčene i razočarane, neke su nadmene i superiorne, neke postanu nezadovoljne itd.

Pod sujetnom osobom se smatra i osoba koja u drugima vidi samo negativno, a izostavljaju se dobre osobine.

Sujetne osobe imaju izražajniju potrebu za dokazivanjem, naročito kroz materijalne stvari (kupovina luksuznih kuća, automobile i slično). Takođe, sujetne osobe imaju naviku da potenciraju neke svoje navodne kvalitete, dok za iste te kvalitete, okolina misli da ih ne poseduje.

U tim situacijama, oni često reaguju ljutitošću i uvredljivošću, iz razloga što drugi ne potvrđuju njenu sliku o samoj sebi. Ovim se može zaključiti, da su sujetne osobe one koje umišljaju vlastitu vrednost, prepotentne su I ponosne su ni zbog čega.

Sujeta se u osnovi smatra negativnom osobinom i ima negativnu konotaciju. Može se reći da svaka osoba u sebi nosi dozu sujete, ali se razlikuje stepen izraženosti te sujete. U osnovne karakteristike sujetne osobe se izuzima sledeće:

  1. preosetljivost na kritiku i odbacivanje,
  2. izražena želja da se dobije potvrda od strane drugih ljudi
  3. nisko samopoštovanje i
  4. identifikovanje sebe sa svojim egom.

Preosetljivost na kritiku obuhvata ponašanje osobe tako što kritiku doživljava intenzivno i lično, kao znak odbacivanja. Ako se sujetna osoba kritikuje, ona postaje ljuta i povređena, a takođe se oseća i odbačeno.

Reference:

Add a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *