Život na 11.000 metara: Tajne najdublje tačke na planeti
U ogromnom plavetnilu Tihog okeana, daleko od svetlosti sunca i ljudske civilizacije, leži mesto koje više podseća na drugu planetu nego na deo našeg sveta. To je Marijanski rov, geološki ožiljak na Zemljinoj kori i dom najdublje poznate tačke na planeti. Putovanje u njegove dubine je putovanje u svet ekstremnog pritiska, apsolutnog mraka i života koji prkosi svim pravilima koja poznajemo.
Šta je Marijanski rov?
Marijanski rov je okeanski rov u obliku polumeseca koji se nalazi u zapadnom delu Tihog okeana, istočno od Marijanskih ostrva, po kojima je i dobio ime. Dug je oko 2.550 kilometara, ali je prosečno širok samo 69 kilometara, što ga čini izuzetno uskim i strmim.
Njegovo postojanje je rezultat tektonike ploča. Ovde se džinovska Pacifička ploča podvlači (procesom koji se naziva subdukcija) ispod manje, Filipinske ploče. Ovaj spori, ali moćni sudar stvara najdublji kanjon na svetu.
Čelendžer dip – Dno sveta
Unutar Marijanskog rova nalazi se još dublja, manja dolina poznata kao Čelendžer dip (Challenger Deep). To je apsolutno najdublja tačka svetskih okeana. Ime je dobila po britanskom istraživačkom brodu HMS Challenger, koji je prvi izmerio dubinu rova 1875. godine.
Prosečna dubina Čelendžer dipa iznosi oko 10.984 metra. Da bismo ovo stavili u perspektivu, kada bi se Mont Everest (najviša planina na svetu) postavio na dno Čelendžer dipa, njegov vrh bi i dalje bio više od dva kilometra ispod površine vode.
Uslovi koji prkose životu (ali ga ne pobeđuju)
Život na dnu Marijanskog rova odvija se u uslovima koje je teško i zamisliti.
Apsolutni mrak: Sunčeva svetlost ne prodire dublje od 1.000 metara, što znači da na dnu vlada večna, potpuna tama. Jedini izvor svetlosti je bioluminiscencija – svetlost koju proizvode živa bića.
Ekstremni pritisak: Pritisak vode je više od 1.100 puta veći od atmosferskog pritiska na površini. To je ekvivalentno težini 100 slonova koji stoje na vašoj glavi ili pritisku od osam tona po kvadratnom inču.
Ledena temperatura: Temperatura vode se kreće između 1 i 4 stepena Celzijusa, tek nešto iznad tačke smrzavanja.
Neverovatan život u tami
Uprkos ovim ekstremnim uslovima, Čelendžer dip nije beživotna pustinja. Život se prilagodio na neverovatne načine. Tu nećete naći velika stvorenja iz filmova, već jedinstvene organizme poznate kao pijezofili (ili barofili) – organizme koji ne samo da podnose, već i zahtevaju ogroman pritisak da bi preživeli.
Ksenofiofori: Džinovski jednoćelijski organizmi koji mogu narasti i do 10 cm, a hrane se talogom sa dna.
Amfipodi: Vrsta rakova nalik škampima, koji su se adaptirali tako što u svojim telima imaju jedinjenja koja štite njihove ćelije od pucanja pod pritiskom.
Marijanski rovovski puž-riba (Mariana snailfish): Najdublja riba ikada otkrivena, sa sablasnim, prozirnim telom i specijalnom strukturom kostiju koja joj omogućava da izdrži pritisak.
Ljudska odiseja na dno
Samo je nekoliko ljudi u istoriji videlo Čelendžer dip svojim očima.
1960. – Batiskad “Trijest”: Žak Pikar i Don Volš su postali prvi ljudi koji su stigli na dno, provodeći tamo dvadesetak minuta.
2012. – Džejms Kameron: Slavni reditelj je postao prva osoba koja je sama stigla na dno u svojoj podmornici Deepsea Challenger, snimajući prve video-zapise visoke rezolucije.
2019. – Viktor Veskovo: Američki istraživač koji je u okviru “Five Deeps” ekspedicije više puta zaronio na dno, detaljno ga mapirajući i, nažalost, otkrivajući prisustvo plastičnog otpada.
Naše smeće na dnu sveta
Jedno od najtužnijih otkrića modernih ekspedicija jeste da ljudski uticaj doseže čak i do najdublje tačke na planeti. Na dnu su pronađene plastične kese i omoti od slatkiša, a u telima amfipoda otkrivene su visoke koncentracije mikroplastike.
Marijanski rov je više od geografske zanimljivosti. On je poslednja granica istraživanja na našoj planeti, laboratorija za proučavanje života u ekstremnim uslovima, ali i ogledalo naše odgovornosti prema svetu koji još uvek nismo ni počeli u potpunosti da razumemo.