Zašto na obali mora često pirka vetrić?

Kopnene površine na Zemlji poseduju znatno manji toplotni kapacitet od vodenih površina, što je i razlog zašto je leti malo hladnije na obali mora nego na kopnu, dok je zimi na njoj toplije nego na kopnu. Naime, toplotni kapacitet je osobina materijalnih sistema koja se definiše kao količina toplote koju je potrebno predati određenoj količini materije iz sistema (ako se radi o jednom gramu materije sistema tada se ova veličina naziva specifičnom toplotom, a kada se radi o jednom molu tada se radi o molarnom toplotnom kapacitetu) da bi joj se podigla temperatura za jedan Celzijusov stepen. Stoga, što neka supstanca poseduje veći toplotni kapacitet, to ćemo morati više toplote da joj predamo da bi joj povećali temperaturu, ali bitno je i to da kada joj jednom predamo dovoljno toplote, ona će se znatno sporije hladiti nego što bi se hladila supstanca manjeg toplotnog kapaciteta.

Usled razlike u toplotnim kapacitetima između vodenih i kopnenih površina, tokom toplih letnjih dana se kopnene površine znatno brže zagrevaju od vodenih površina (što možemo i da primetimo ako stojimo malo na vrućem pesku pa se zatim bacimo u more), pa se tada prijatnije osećamo što smo bliži obali mora, dok se sa dolaskom zime, temperatura mora mnogo sporije spušta od temperature kopna, pa su i primorski predeli zimi znatno topliji od kontinentalnih oblasti sa istih geografskih širina.

Priobalski vetrić je najčešće lokalni fenomen koji takođe potiče usled različitih toplotnih kapaciteta kopna i mora. Naime, tokom sredine toplog letnjeg dana, obala postaje toplija od mora, pa tako i vazduh iznad kopna (a vazduh se u najvećoj meri zagreva posredstvom Zemljine površine) postaje topliji od vazduha iznad mora. Saglasno drugom zakonu termodinamike koji nam kaže da u prirodi toplota sponatno prelazi sa toplijeg na hladnije telo, struje vrućeg vazduha počinju da se mešaju sa hladnijim vazduhom iznad mora, što izaziva vazdušna strujanja.

vetric-na-moru
Ilustracija: http://www.physicalgeography.net/

Topao kopneni vazduh se podiže u visinu (jer poseduje manju gustinu od hladnijeg vazduha iznad sebe), a hladniji vazduh sa mora dolazi na njegovo mesto što mi na obali mora opisujemo kao blagi i prijatni priobalski vetrić. Noću se dešava obrnuta pojava. Naime, kada Sunce zađe, njegova toplota prestaje da zagreva more i obalu, a kopno gubi toplotu brže od mora, pa oko sredine noći, vazduh iznad kopna postaje hladniji od vazduha iznad vode, koji se podiže u visinu, dok kopneni vazduh dolazi da popuni njegovo mesto pa tada ovu pojavu možemo opisati kao priobalski vetrić, ali koji ne dolazi sa mora već sa kopna.

Add a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *