Šta je to tirkiz?

tirkizNaziv tirkiz znači „turski kamen“, zato što je u Evropu prvi put došao upravo iz ove zemlje. Ovaj specifični kamen izuzetno je cenjen zbog svoje lepote. Boje mu se kreću od svetloplave do zelenkaste, i gotovo uvek je prošaran braon, tamno sivim ili crnim venama drugih minerala. Plavu boju dobija zahvaljujući bakru, a zelenu gvožđu koje sadrži. Neproziran je, ali ima sjaj. Mekši je od drugih minerala pa je zato otežana izrada nakita, a potražnja za njim u svetu mode ne prestaje već decenijama. Tirkiz menja boju. Na promenu boje utiču svetlo, prašina, kozmetika pa čak i ph vrednost kože, pa ga nakon nošenja treba prebrisati kako ne bi ostao talog. Netretirani tirkiz mnogo je vredniji od tretiranog. Hemijska formula mu je CuAl6(PO4)4(OH)8·4H2O. 

Na Sinaju je ovaj kamen vađen još pre 4000 godina. Mnogo različitih verovanja vezivalo se za ovaj dragi kamen kroz vekove. U staroj Nemačkoj, tirkiz se nosio kao dragulj verničkog prstena uz verovanje da će tirkiz izgubiti boju ukoliko žena bude neverna. U starom Meksiku, tirkiz je bio rezervisan za bogove pa ga smrtnici nisu nosili. Stari Persijanci nosili su tirkiz oko vrata da bi se zaštitili od neprirodne smrti. Na persijskom jeziku tirkiz ima ime ferozah, što znači „pobednički“, a i danas se smatra nacionalnim draguljem Irana.

Prva sintetička proizvodnja dragog kamenja bila je upravo proizvodnja tirkiza. Imitacije predstavljaju prirodne ili veštačke materijale koji su bojeni tako da liče na pravi tirkiz. Najčešća imitacija tirkiza danas je obojeni hovlit ili magnezit. Oba ova minerala su prirodno beli, ali hovlit ima „mrežu“ sličnu onoj na tirkizu pa deluje ubedljivije.

Najpoznatija nalazišta tirkiza danas su u Iranu (nekadašnja Persija), Egiptu, Čileu, Tirkiznoj planini i Santa Rita rudnicima u Nju Meksiku (SAD).

Add a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *