Kako možemo da odredimo temperaturu vazduha slušanjem cvrčaka?

Broj cvrkuta jednog cvrčka u jedinici vremena (odnosno, brzina cvrčanja cvrčka) u proseku zavisi od brzine cvrčkovog metabolizma, odnosno brzine kojom se odigravaju njegove telesne hemijske reakcije u okviru kojih se energija oslobođena sagorevanjem hrane pretvara u rad i toplotu. Brzina metaboličkih reakcija cvrčka zavisi od temperature u skladu sa starim Arenijusovim zakonom po kome je brzina hemijske reakcije proporcionalna sa recipročnom vrednošću eksponentna količnika energije aktivacije reakcije i temperature (e-E/kT).

Stoga, sa porastom temperature vazduha koji okružuje cvrčka, povećavaće se i brzina njegovih metaboličkih reakcije, a time će on i brže cvrčati.

Postoji jedno staro pravilo po kome je dovoljno da saberemo broj cvrkuta cvrčka tokom 8 sekundi sa brojem 5 i dobićemo temperaturu vazduha u Celzijusovim stepenima. S druge strane, ako broj cvrkuta cvrčka tokom 15 sekundi saberemo sa brojem 40, dobićemo temperaturu vazduha u Farenhajtovim stepenima. Tako, na primer, ako izbrojimo 112 cvrkuta cvrčka u minutu, temperatura vazduha će otprilike iznositi 20 oC ili 68 oF.

obicni-cvrcak

 

Detaljnija istraživanja su bila sprovedena na primeru snežnog cvrčka (Oecanthus fultoni) koji živi na drveću, i primećeno je da na temperaturi od 17,3 oC, prosečno cvrkutanje ovog cvrčka iznosi 100 puta u minutu, pri temperaturi od 20,3 oC – 126 puta u minutu, a na temperaturi od 25oC – 178 puta u minutu. Ukoliko ove rezultate ucrtamo kao tri tačke na grafiku broja cvrkuta u jedinici vremena u funkciji temperature dobićemo odgovarajuću eksponencijalnu zavisnost (drugim rečima, ako na y-osu grafika umesto broja cvrkuta nanesemo prirodne logaritme ovih vrednosti, prava linija će spajati tri eksperimentalno dobijene tačke) na osnovu koje možemo da pronađemo i temperaturu vazduha pri bilo kojoj drugoj učestalosti cvrkutanja snežnog cvrčka.

Add a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *